Cvetni sfumato, anđeli se kupaju – AnaisAnais Cacharel

AnaisAnais, klasik među cvetnim parfemima, donosio je radost mnogima koji su bili mladi osamdesetih, pa i danas nije zaboravljen sasvim. Njegovi verni obožavaoci kažu da je miris za sva vremena, dok oni sa suprotne tribine dovikuju da je demodiran i da je njegovo vreme prošlo.

AnaisAnais je otelotvorenje poodmaklog proleća koje već zalazi u leto. Ovaj veoma jednostavan miris ima veoma kompleksan sastav: zumbul, neroli, lavanda, orlovi nokti, iris, tuberoza, ilang-ilang, ruža, jasmin, beli ljiljan, sandalovina, galibanum, amber, tamjan, koža, pačulli, mošus, mahovina, kedar… Proizvodi se u koncentraciji edt i edp, među kojima postoji izvesna razlika i u kompoziciji (edp je malo slađi i naglašenija je nota ljiljana), a nekada se proizvodio i čist parfem. Postojan je i intenzivan, dry down je sapunjavo svež i puderast. Prepoznatljivu bočicu od mlečnobelog stakla, koja odiše luksuznom jednostavnošću, kreirala je Annegret Beier.

©Dragana - Cacharel Anais Anais

Zanimljivo je da razne osobe nalaze u Anaisu razno cveće, ne obraćajući pažnju na ostatak buketa. Neki smatraju da se najviše oseća zumbul, drugi đurđevak; ima ih koji nalaze da je to isključivo miris ljiljana i to belog Madoninog ljiljana, a tek poneki osećaju čitav buket svežeg belog cveća. Iako se u njemu mogu čuti zvuci prirode ovaj miris potiče iz kultivisanog vrta koji obrađuje ljudska ruka.

AnaisAnais je snažan i opojan, ali istovremeno delikatan, elegantan, ženstven, nežan, vazdušast i čedan. Njegova nevina raskoš nekima ide na živce. Žena AnaisAnais liči na junakinje iz tzv ‘’ženskih’’ romana: ona ne zna za grubost i nesreću, jer vodi bezbrižan život privilegovanih, u romantici, lepoti i čistoti. Nosi lepršave haljine, bele, sa pamučnom čipkom ili sa cvetnim dezenom, i pije iz šolja od najfinijeg porculana. Možda baš zato što nam pruža priliku da na trenutak i mi živimo nekim drugačijim životom ovaj parfem ima tako dugu i široku popularnost.

Cacharel AnaisAnais

Nekima je suviše lak, nekima suviše jak. Za mene: jutarnji i večernji, svež i opijajući… Vratila sam mu se posle dvadesetak godina jer ovo je letnji dan okupan nebeski belom svetlošću, vedar i pun dobrih očekivanja. Prolazim pored zgrade Skupštine, gde cveta bezbroj ljubičastih petunija, istovremeno sija sunce i pada sitna gusta kiša. Zlatnoljubičasta duga u kapljicama svetluca kao da sa njom pomešane padaju i mirisne latice.

Moja baba, koja nije nosila parfeme, za ovu meteorološku radost je govorila: ‘’Anđeli se kupaju!’’ … Obrisi građevina postaju mekani, zamagljena stakla vraćaju sećanje na neki drugi grad i sve tone u cvetni sfumato. U tom trenutku nepoznati prolaznik, tonom radosnog prepoznavanja, iznenađeno i nehotice reče: Ah! Anais! – i već smo otišli dalje.

Autor teksta:
Dragana Leković